SLOVAČKA, SLOVENIJA I NEŠTO STATISTIKE

Slovenci se obično ljute kada ih ljudi na Zapadu zamenjuju sa Slovačkom. Dešava se to prilikom najrazličitijih prilika, recimo u sportu, međutim nisu retki slučajevi kada se to dešava i sasvim ozbiljnim ljudima. Recimo kao uglednom danskom ekonomistu Larsu Kristensenu (Larsu Christensenu) koji je pobrkao Sloveniju sa Slovačkom, i proglasio da se slovenačka država, nalazi pred bankrotom. Slično kao Island, Grčka i još neke druge zemlje. Usledila je munjevita slovenačka reakcija, i čovek se navodno izvinuo. Kao nije mislio, kada je govorio o bankrotu države, na Sloveniju, nego na Slovačku. E, pa sad, da li su slovenačke privredne teškoće zaista toliko velike, to prepuštamo slovenačkim stručnjacima (ekonomistima, privrednicima, menađerima ili političarima), nas u odnosu Slovačke i Slovenije, interesuje nešto drugo.

Pre izvesnog vremena tačnije 7.2.2010 u srpskom dnevniku Blic, mogli smo pročitati tekst pod naslovom Srbi u Slovačkoj nacionalna manjina. U spomenutom tekstu nalaze se konkretni podaci koji su značajni i vezani za spomenutu informaciju. Tekst naglašava: » kako je vlada Republike Slovačke na predlog potpredsednika Dušana Čaploviča usvojila 3.februara ove godine Odluku na osnovu koje su Srbi u toj zemlji dobili status nacionalne manjine. Dodeljivanjem ovog statusa slovačka vlada je srpsku nacionalnu manjinu izjednačila sa mađarskom, češkom, poljskom, ukrajinskom, romskom…iako su neke od njih znatno brojnije« (kraj citata!).

Pošto su nacionalne statističke službe, država nastalih raspadom nekadašnje Jugoslavije, kada je reč o etničkim manjinama, pogotovo kada se radi o njihovom broju, i pravima koja uživaju, prilično nepouzdane, treba se obratiti nešto pouzdanijem ali svakako statističkom izvoru kog uvažavaju, u našem primeru, kako Slovačka, tako i Slovenija, a taj je izvor svetski poznata, američka obaveštajna služba CIA. Kako nebi, spominjući američku obaveštajnu agenciju CIA i njene informacije, uzbudili ili bili izloženi kritici, bilo uvaženih predstavnika slovenačke ili srpske političke elite, napominjemo da su svi podaci koje koristimo sastavni deo CIA internetne prezentacije www.cia.gov, odnosno njene publikacije zvane The World Factbook (mogući srpski prevod bio bi CIA- Svetska knjiga činjenica). Znaći ne radi se o tajnim podacima, nego o činjenicama koje su javno dostupne na internetu i mogu se uvek proveriti. Mi se, tom prilikom ne upuštamo u temu: zašto CIA sakuplja onoliko brdo podataka o svim državama sveta,nas interesuje koliko su ti podaci pouzdani, kada govorimo o Slovačkoj i Sloveniji.

Dakle da pođemo od Slovačke. Prema The World Factbook celokupna slovačka populacija iznosi 5.463.046 stanovnika. Udeo Slovaka u spomenutoj populaciji čini 85,8 %, a od svih manjina najbrojniji su Mađari sa 9,7%. Nabrajajući ostale manjine (češku, poljsku, ukrajinsku, romsku) i njihov broj nismo primetili posebno spominjanje srpske manjine ili njen broj. Znaći, Slovaci smatraju, bez obzira na broj, da srpska etnička manjina, zaslužuje zvanični status manjine i shodno tome odgovarajuće ponašanje slovačke države. Ni, kod CIA - The World Factbook, ni kod slovačke vlade/države, nismo primetili podelu etničkih manjina na takozvane »autohtone« i »neautohtone« manjine, što je terminologija koju isključivo koristi i poznaje slovenački Ustav. Mada, i to treba reči, međunarodno pravo ne poznaje, a i shodno tome i nigde ne govori o »autohtonim« i »neautohtonim« etničkim manjinama, nego koristi termin manjine.

Ista The World Factbook o Sloveniji kazuje sledeće. Celokupna slovenačka populacija iznosi 2,005.692 stanovnika. Udeo Slovenaca uspomenutoj populaciji iznosi 83,1%, a od svih etničkih manjina u Sloveniji najbrojniji su Srbi koji čine 2% celokupnog stanovništva, Hrvati 1,8 %, Bošnjaci 1,1 %, sve ostale neidentifikovane manjine čine 12% celokupne slovenačke populacije.

Da podacima Centralne obaveštajne agencije dodamo i to, zbog čega, i ovaj tekst. Za razliku od Slovačke, Srbi u Sloveniji, nisu zvanično priznata etnička manjina, kao uostalom i ostale etničke manjine, sem italijanske i mađarske, oko Roma još nije pala definitivna odluka, mada su slovenački Romi već dobili svog delegata, Harisa Tahiroviča, u Evropskoj skupštini Roma.

Ako je verovati, najvišim slovenačkim političkim predstavnicima, a predsednik vlade je sigurno jedan od njih, stvari sa zvaničnim priznanjem srpske etničke manjine u Sloveniji, su za razliku od Slovačke, neverovatno »komplikovane«. Prilikom prošlogodišnje posete Beogradu, predsednik slovenačke vlade Borut Pahor je na stidljivo nećkanje srpskih domaćina, »o tamo nekoj srpskoj etničkoj manjini u Sloveniji« sasvim decidirano rekao sledeće. »Bilo kakvo zvanično priznanje statusa srpske etničke u Sloveniji ne dolazi u obzir. To bi značilo promenu slovenačkog Ustava!«.

Znaći, ako je verovati predsedniku Pahoru, kada se radi o nepriznatoj srpskoj etničkoj manjini, a koja čini prema CIA činjenicama 2% slovenačke populacije, ukupno sa »izbrisanim i onim neidentifikovanim pripadnicima etničkih manjina« taj je procenat, i mnogo viši. Ali šta se tu može, ne zarezuje predsednik Pahor statistiku (ni CIA, ni domaću!), nego jednostavno neda da se dira u temelj slovenačkog Ustava, i samo slovenačke pravne teorije i struke (podela na autohtone i neautohtone građane Slovenije!).

Priznajemo, i to otvoreno da smo prilikom pisanja ovog teksta pokušali, koliko je bil to u našoj moći slediti metodologiju koju su u nekim davnim, još »olovnim vrmenima« primenili u svomi izuzetnom prikazu Stranački pluralizam ili monizam: društveni pokreti i politički sistem u Jugoslaviji 1944-1949, dr. Vojislava Koštunice i dr. Koste Čavoškog- (Beograd 1983), a možda i istraživački projekt dr. Vojislava Koštunice Individualni i kolektivni identitet u postkomunizmu.

I za sam kraj. Kada se u budućnosti bude opet desila »omaška«, pa da neko od neupućenih zameni Sloveniju, sa Slovačkom, pripadnici srpske etničke manjine mudro čemo ćutati. Neka misle ljudi da smo u Slovačkoj, »so what?« (kako bi rekao predsednik Pahor!), ionako su, i Slovačka i Slovenija u Europskoj Uniji, pa nije valjda da se Slovaci (kao Evropejci) više i bolje razumeju u prava etničkih manjina od »autohtonih Slovenaca«?

mr. Stevo Perić